Posts in category: Uncategorized

Medijacija je efikasna alternativa sudskim sporovima, ali šta ako je sudski postupak već započet? Mnogi se pitaju da li je i tada moguće koristiti medijaciju kao način rešavanja konflikta.

Pravna mogućnost pokretanja medijacije u toku sudskog postupka

Zakonski okvir u Srbiji dozvoljava da se medijacija inicira i nakon što je parnica već pokrenuta. To znači da, čak i kada je predmet spora u sudu, strane mogu odlučiti da zajednički pristupe postupku medijacije, bilo po sopstvenoj inicijativi, bilo po preporuci ili nalogu suda.

Sudovi često podstiču strane da iskoriste medijaciju jer:

• Medijacija može ubrzati rešavanje spora i skratiti vreme trajanja postupka.
• Postupak je diskretan i poverljiv, za razliku od javnih sudskih rasprava.
• Strane zadržavaju kontrolu nad ishodom, što može rezultovati zadovoljavajućim i održivim dogovorom.

Šta se dešava sa sudskim postupkom tokom medijacije?

Kada se medijacija pokrene u toku sudskog postupka, sudski postupak se može privremeno obustaviti dok traje medijacija. Ukoliko medijacija uspe i strane postignu sporazum, sud može doneti rešenje kojim potvrđuje taj sporazumni dogovor, čime se spor završava.

Ako medijacija ne uspe, sudski postupak se nastavlja kao da medijacija nije ni održana.

Zašto pokrenuti medijaciju u toku sudskog postupka?

• Medijacija može smanjiti troškove sudskog postupka.
• Omogućava brže i fleksibilnije rešavanje spora.
• Pomaže u očuvanju poslovnih i ličnih odnosa.
• Doprinosi većem zadovoljstvu stranaka postignutim rešenjem.

Zaključak

Medijacija nije rezervisana samo za sporove pre sudskog postupka, njena vrednost se ogleda i u mogućnosti da se uključi u proces i kada sud već radi na predmetu.

Ako želite da ubrzate rešavanje spora, sačuvate poverljivost i samostalno oblikujete dogovor, medijacija može biti pravi izbor i u toku sudskog postupka.

Za konsultaciju i podršku u pokretanju medijacije, slobodno se obratite Centru za dijalog.

U savremenom poslovanju, brzina i efikasnost često odlučuju o opstanku i rastu firme. Kada dođe do spora, bilo između partnera, zaposlenih, ili u vezi sa ugovorima – vreme postaje najskuplji resurs. Umesto dugotrajnih sudskih procesa, sve više firmi prepoznaje medijaciju kao poslovno racionalan izbor.

U savremenom poslovanju, brzina i efikasnost često odlučuju o opstanku i rastu firme. Kada dođe do spora, bilo između partnera, zaposlenih, ili u vezi sa ugovorima – vreme postaje najskuplji resurs. Umesto dugotrajnih sudskih procesa, sve više firmi prepoznaje medijaciju kao poslovno racionalan izbor.

Medijacija omogućava da se sporovi rešavaju uz manji rizik, niže troškove i bez narušavanja poslovne reputacije.

Koje situacije su pogodne za medijaciju u poslovanju?

• Ugovorni sporovi (npr. kašnjenje u isporuci, nepoštovanje rokova, razlike u tumačenju obaveza).
• Sporovi između poslovnih partnera (npr. razilaženje u vođenju firme, prestanak saradnje).
• Unutrašnji konflikti (npr. nesporazumi među zaposlenima, između menadžmenta i tima).
• Reorganizacije i spajanja, gde je važno obezbediti konstruktivnu internu komunikaciju.
• Nesporazumi sa klijentima ili dobavljačima, gde postoji želja za nastavkom saradnje.

Zašto medijacija u biznisu?

1. Štedi vreme i novac
Dok sudski spor može trajati mesecima ili godinama, poslovna medijacija se često završava u roku od nekoliko susreta. Uz to, troškovi medijacije su značajno niži od sudskih i advokatskih troškova.

2. Očuvanje reputacije i odnosa
Spor rešen kroz dijalog ne ostavlja javni trag i omogućava firmama da očuvaju odnose sa partnerima, dobavljačima ili klijentima, što je često važnije od same „pobede“.

3. Diskrecija i poverljivost
Medijacija je zatvoren i poverljiv proces – informacije koje se iznesu tokom razgovora ne mogu se koristiti u eventualnom kasnijem sudskom postupku.

4. Fleksibilnost i prilagođavanje
Strane same oblikuju dogovor u skladu sa poslovnim realnostima. Medijator ne nameće rešenje, već olakšava da ga strane pronađu – uzimajući u obzir dugoročne interese, ne samo trenutne pozicije.

Praksa pokazuje…

Sve više firmi, posebno u sektorima IT-a, trgovine, građevine i usluga, koristi medijaciju kao deo interne politike rešavanja sporova. Neke korporacije uključuju klauzulu o obaveznoj medijaciji u svoje ugovore – što dodatno smanjuje broj parnica i prekida saradnje.

Zaključak

U poslovnom svetu, odluka da rešite spor ne mora značiti gubitak – naprotiv. Kada birate medijaciju, birate kontrolu, uštedu i očuvanje integriteta.

Ako ste privredno lice, vlasnik biznisa, menadžer ili pravni zastupnik, i želite da saznate više o mogućnostima medijacije – Centar za dijalog vam stoji na raspolaganju za konsultaciju.

Porodični konflikti, posebno oni koji se dešavaju tokom razvoda, podele imovine ili pitanja starateljstva nad decom, nose snažan emotivni naboj i mogu ostaviti dugotrajne posledice po sve članove porodice. U takvim okolnostima, medijacija pruža prostor za dijalog, razumevanje i dogovor koji ne dolazi spolja – već iznutra, od samih učesnika.

Zašto medijacija u porodičnim sporovima?

Porodične situacije ne traže uvek presudu, već prostor da se emocije iskažu, razlike sagledaju i rešenja pronađu na način koji čuva dostojanstvo svih uključenih.

Medijacija je posebno korisna jer:

• Omogućava mirno i kontrolisano okruženje za razgovor.
• Smanjuje stres i tenzije koje često prate formalne postupke.
• Štedi vreme i novac, u poređenju sa dugim i emotivno iscrpljujućim sudskim procesima.
• Podstiče odgovornost i saradnju, posebno kada su deca u centru pažnje.
• Čuva odnose, što je ključno kada su roditelji i dalje povezani kroz brigu o deci.

U kojim situacijama se koristi?

• Razvod braka ili prestanak vanbračne zajednice.
• Podele zajedničke imovine.
• Dogovor o roditeljskom staranju, viđanju dece, izdržavanju.
• Konflikti među članovima šire porodice (npr. nasledni sporovi, nesuglasice oko brige o starijim članovima).
• Sukobi između roditelja i tinejdžera (u edukativnim i preventivnim okruženjima).

Uloga interesa deteta

U porodičnoj medijaciji, interes deteta ima prioritet. Medijator ne odlučuje umesto roditelja, ali pažljivo prati da svi dogovori:

• budu realni i održivi,
• ne ugroze emocionalni i psihološki razvoj deteta,
• podstaknu zajedničku odgovornost roditelja, umesto suprotstavljanja.

U nekim slučajevima, medijacija može uključivati i stručnjaka iz oblasti dečje psihologije ili socijalne zaštite, u dogovoru sa stranama.

Proces koji vraća glas roditeljima

Za razliku od sudskog procesa, gde često dominira formalnost i procedura, medijacija roditeljima vraća aktivnu ulogu u pronalaženju dogovora. Strane same učestvuju u oblikovanju buduće dinamike odnosa, što doprinosi boljem prihvatanju dogovora i njegovom dužem trajanju.

Zaključak

U porodičnim sporovima, medijacija nudi više od alternative sudu – nudi način da se ljudi raziđu sa što manje rana, i da, gde je to moguće, nastave saradnju kao roditelji, a ne protivnici.

Ako ste u situaciji porodičnog spora i želite da sačuvate kontrolu nad procesom, dostojanstvo u komunikaciji i pre svega interes deteta – medijacija može biti vaš prvi i najmudriji korak.

Za više informacija ili konsultaciju, možete se obratiti Centru za dijalog.

Kada se ljudi prvi put susretnu sa pojmom medijacije, često zamišljaju da je medijator neka vrsta sudije ili savetnika koji presuđuje ili predlaže rešenje. U stvarnosti, uloga medijatora je znatno suptilnija – ali upravo zato i dublje transformativna.

Medijator nije tu da odlučuje, savetuje ili predlaže rešenja. On je tu da stvori uslove u kojima strane mogu same doći do rešenja, koje je održivo i prihvatljivo za sve uključene.

Šta medijator radi?

• Održava ravnotežu u komunikaciji, tako da nijedna strana ne dominira niti bude zanemarena.
• Postavlja strukturu razgovora, tako da proces bude jasan, siguran i fokusiran.
• Podstiče strane da identifikuju svoje potrebe, interese i osećanja iza formalnih stavova.
• Pomaže u razjašnjavanju nesporazuma i aktivno olakšava razumevanje među stranama.
• Brine o tome da se postupak odvija uz poštovanje osnovnih principa medijacije: dobrovoljnosti, poverljivosti, nepristrasnosti i ravnopravnosti.

Šta medijator ne radi?

• Ne donosi presudu ili odluku u ime stranaka.
• Ne zastupa nijednu stranu niti daje pravne savete.
• Ne insistira na pomirenju po svaku cenu – cilj je dogovor, ne pritisak.
• Ne ocenjuje ko je „u pravu“, a ko „u krivu“.
• Ne preuzima ulogu terapeuta ili savetnika, iako koristi tehnike aktivnog slušanja.

Medijator kao čuvar procesa

U dinamičnim i često emotivnim razgovorima, medijator ima zadatak da bude neutralan vodič. On ne ulazi u sadržaj spora, već usmerava način na koji se o tom sadržaju razgovara.

Zahvaljujući toj ulozi, moguće je postići dijalog čak i u situacijama koje deluju nepremostivo. U atmosferi u kojoj se svi učesnici osećaju saslušano, bezbedno i poštovano, šanse za konstruktivan dogovor višestruko rastu.

Kada to posebno dolazi do izražaja?

• U porodičnim sukobima, kada su emocije jake i komunikacija narušena.
• U poslovnim nesuglasicama, kada je važno očuvati odnose i reputaciju.
• U radnim sporovima, gde postoji neravnoteža moći i strah od posledica.
• U komšijskim i lokalnim konfliktima, gde zajednički život mora da se nastavi i posle spora.

✅ Zaključak

Medijator nije posrednik koji „prenosi poruke“ niti arbitar koji „presuđuje ko je u pravu“. On je stručno lice koje omogućava dijalog tamo gde je on prekinut. Više od posrednika – medijator je čuvar procesa, neutralnosti i poverenja.

U vremenu kada su konflikti sve češći, ali mehanizmi za njihovo rešavanje često prespori i nepristupačni, medijacija i uloga medijatora imaju sve veći značaj. Ako želite da saznate više o tome kako medijacija može pomoći u vašem konkretnom slučaju, kontaktirajte Centar za dijalog.

Za mnoge ljude pojam „medijacija“ još uvek je nepoznat ili nejasan, a sam dolazak kod medijatora može izazvati nelagodnost, posebno ako je u pitanju spor sa emotivnom težinom. Upravo zato je važno znati šta možete očekivati na prvom sastanku sa medijatorom i kako taj susret zapravo izgleda.

Cilj medijacije nije da se strane „pomeraju“ sa svojih stavova, već da se otvori prostor za razumevanje, sigurnost i pronalaženje održivog rešenja. Prvi susret igra ključnu ulogu u tome.

1. Uvodni deo: Ko, gde i kako?

Susret se obično odvija u neutralnom i mirnom prostoru, bez formalnosti koje prate sudske postupke. Medijator se predstavlja i ukratko objašnjava ulogu postupka, svoja pravila rada i osnovna načela medijacije – dobrovoljnost, poverljivost, jednakost strana i neutralnost.

U ovom delu često se potpisuje i saglasnost za ulazak u postupak medijacije.

2. Upoznavanje sa stranama i njihovim pogledima

Nakon uvodnog dela, medijator poziva strane da predstave kako one vide situaciju, bez prekidanja, optuživanja ili unošenja tenzije. Ovaj deo služi da svi učesnici osete da su saslušani, bez obaveze da odmah „brane“ svoje pozicije.

Medijator aktivno sluša, beleži ključne tačke i pokazuje da su potrebe i osećanja obe strane validne, čak i ako su različite.

3. Postavljanje pravila komunikacije

Medijator predlaže osnovna pravila komunikacije u toku razgovora: govori se jasno, bez upadica, bez vređanja i uz međusobno poštovanje. Po potrebi, pravila se prilagođavaju konkretnom slučaju.

Ovaj korak je važan jer daje okvir sigurnosti koji omogućava dijalog, čak i kada postoji velika napetost među stranama.

4. Zajednička odluka o nastavku procesa

Prvi susret nije obaveza da se odmah pronađe rešenje, već prostor da strane odluče da li žele da nastave razgovor i uđu u pun postupak medijacije. Ako postoji spremnost, dogovara se sledeći sastanak i način vođenja procesa (zajednički ili pojedinačni razgovori, trajanje, dinamika susreta).

Da li treba da se pripremite za prvi susret?

Ne morate imati pravni tim, dokaze ili posebnu dokumentaciju. Dovoljno je da dođete spremni da saslušate i budete saslušani. Poželjno je da razmislite:

• Šta vam je najvažnije u sporu?
• Da li postoji rešenje koje biste želeli, a da ne podrazumeva potpunu pobedu ili poraz?
• Da li ste spremni da pokušate razgovor, čak i ako niste optimista?

Zaključak

Prvi susret sa medijatorom je poziv na dijalog, a ne presuda. Ne nosi formalnost, strah ni pritisak. On je često prvi korak ka rešenju koje sud ne može da ponudi, a to je dogovor koji se poštuje jer je zajednički postignut.

Ako razmišljate o medijaciji ili imate dodatna pitanja – Centar za dijalog stoji vam na raspolaganju. Nije obavezno doći sa gotovim rešenjem. Dovoljno je da dođete sa spremnošću da pokušate da razgovarate.

U situacijama kada se pojavi spor, pored pravnih i emotivnih dilema, često se postavlja pitanje finansijskih troškova. Da li je medijacija jeftinija alternativa sudskom postupku? U ovom tekstu donosimo detaljnu analizu troškova medijacije u poređenju sa sudskim sporom, sa ciljem da vam pomognemo da donesete odluku.

Troškovi medijacije

Troškovi medijacije obično uključuju:

• Naknadu za rad medijatora (po satu ili fiksni iznos);
• Troškove prostora, ako nije besplatan;
• Moguće dodatne troškove za pravnu pomoć ili savetovanje, ukoliko je angažovana.

Prednost je što su ovi troškovi često transparentni, definisani unapred i znatno niži od sudskih taksi i drugih sudskih izdataka.

Troškovi sudskog postupka

Sudski postupak može podrazumevati:

• Sudske takse i administrativne troškove;
• Troškove angažovanja advokata;
• Troškove veštačenja;
• Troškove putovanja i sudskih ročišta;
• Potencijalno dodatne troškove ukoliko se postupak produži.

Ovi troškovi mogu biti značajno veći, a često i nepredvidivi, posebno ako postupak traje dugo.

Da li se medijacija zaista isplati?

Medijacija najčešće donosi uštedu u vremenu i novcu jer:

• Proces traje kraće, što smanjuje ukupne troškove;
• Stranke često same određuju uslove i raspored, čime se izbegavaju dodatni troškovi i stres;
• Medijacija može sprečiti dalje komplikacije i sudske žalbe koje dodatno opterećuju budžet.

Međutim, u nekim slučajevima, naročito ako je spor izuzetno složen ili jedna strana nije spremna na kompromis, medijacija može biti samo jedan od koraka u rešavanju problema, što znači da troškovi nisu eliminisani već preraspoređeni.

Zaključak

Medijacija predstavlja ekonomičnu i efikasnu opciju za rešavanje većine sporova, posebno onih gde postoji želja za dogovorom i očuvanjem odnosa. Troškovi su transparentni i često znatno manji u poređenju sa sudskim postupkom, što je dodatni razlog da se medijacija razmotri kao prvi korak.

Za sve informacije o cenama i uslovima medijacije, obratite se Centru za dijalog i saznajte kako da na najpovoljniji način rešite svoj spor.

U postupku medijacije, koji se zasniva na dobrovoljnosti i poverljivosti, jedan element često se pokazuje kao presudan za uspešan ishod – poverenje. U kombinaciji sa kvalitetnom komunikacijom, poverenje između strana i u sam proces može značajno doprineti postizanju održivog dogovora, čak i kada spor na prvi pogled deluje nerešivo.

Zašto je poverenje ključno?

Poverenje u medijaciju počinje još pre samog susreta. Da bi strane uopšte pristale da sede za istim stolom, potrebno je da:

• Veruju da će proces biti fer i nepristrasan;
• Osete sigurnost da će se njihova pozicija čuti i razumeti;
• Imaju poverenje u stručnost i neutralnost medijatora.

Bez tih osnova, dijalog ostaje na površini, a potencijal za rešenje ostaje neiskorišćen.

Uloga medijatora: više od posrednika

Medijator ne donosi odluke umesto stranaka, ali ima ključnu ulogu u kreiranju okruženja u kojem strane mogu otvoreno da komuniciraju. On ili ona:

• Pomaže stranama da jasno izraze svoje potrebe, interese i osećanja;
• Obezbeđuje ravnotežu u razgovoru;
• Vodi proces ka konkretnim, mogućim rešenjima.

Dobar medijator ne podstiče strane da “popuste”, već da zajedno sagledaju situaciju iz šire perspektive – i da do rešenja dođu sopstvenim tempom i putem.

Komunikacija kao alat, a ne prepreka

U korenu mnogih sukoba leži nesporazum, a upravo je medijacija prostor gde se komunikacija koristi kao alat za razumevanje, a ne kao sredstvo borbe. Aktivno slušanje, preformulisanje i postavljanje pitanja u medijaciji imaju cilj da:

• Smanje tenzije;
• Prepoznaju stvarne potrebe iza zahteva;
• Oslone se na zajedničke tačke kao osnov za dogovor.

Zaključak

Medijacija ne počinje pravnim argumentima, već ljudskim odnosom. Poverenje u proces i sposobnost za iskren dijalog – uz podršku medijatora – često su dovoljan temelj za rešavanje i najsloženijih sporova.

Ako razmišljate o tome da li je medijacija pravi put za vaš slučaj, pozivamo vas da nas kontaktirate i saznate više. Ponekad je prvi korak ka rešenju – jednostavno, razgovor.

Uporedna analiza korisna za građane i pravna lica

Kada dođe do spora, bilo u privatnim ili poslovnim odnosima, stranke se često suoče sa ključnim pitanjem: da li rešavanje prepirke poveriti sudu ili pokušati dijalogom kroz medijaciju?

Iako se ova dilema čini pravno-tehničkom, ona zapravo zadire duboko u sferu interesa, odnosa i ciljeva strana u sporu. U nastavku sledi analiza oba pristupa – kroz prednosti, ograničenja i praktične okolnosti koje treba uzeti u obzir.

🔹 Medijacija – dijalog sa ciljem dogovora

Šta je medijacija?
Medijacija je dobrovoljan, poverljiv i uređen postupak u kojem strane, uz pomoć neutralnog trećeg lica – medijatora, pokušavaju da postignu sporazum. Medijator ne donosi presudu, već omogućava dogovor.

Kada je medijacija dobar izbor?

• Kada strane žele brzo i efikasno rešavanje spora
• Kada je očuvanje odnosa važno (porodica, komšiluk, poslovni partneri)
• Kada postoji volja za dijalog, ali je komunikacija otežana
• Kada su troškovi i vremenski resursi ograničeni
• Kada se žele diskretni i manje formalni postupci
• Kada postoji prostor za kompromis i prilagođena rešenja

Prednosti medijacije:

• Kratko trajanje (često se rešava u nekoliko susreta)
• Niži troškovi u odnosu na sudski postupak
• Poverljivost i zaštita odnosa
• Fleksibilnost rešenja – strane odlučuju, a ne sud
• Dobrovoljnost – nijedna strana nije primorana da pristane na rešenje koje joj ne odgovara

Ograničenja medijacije:

• Potrebna je spremnost obe strane da učestvuju
• Nema presudne moći – ako dogovor ne uspe, spor ostaje nerešen
• Nije pogodna za slučajeve gde postoji potreba za dokazivanjem teških povreda prava (npr. nasilje, teška krivična dela)

🔹 Sudski postupak – rešavanje spora kroz presudu

Šta znači obratiti se sudu?
Sudski postupak je formalan, zakonom uređen proces pred nadležnim sudom, u kojem sudija na osnovu dokaza i primenjenog prava donosi obavezujuću presudu.

Kada je sudski postupak neophodan ili primereniji?

• Kada postoji pravna nesigurnost koja zahteva sudsku zaštitu
• Kada jedna strana ne želi dijalog
• Kada se traži pravosnažna odluka ili izvršenje (npr. naplata potraživanja)
• Kada je u pitanju teža povreda prava ili zakona
• Kada je potreban presedan ili jasan pravni stav

Prednosti sudskog postupka:
– Pravosnažna odluka s mogućnošću izvršenja
– Obaveznost – sud presuđuje čak i bez saradnje strana
– Pogodan za kompleksne slučajeve i kada je potrebna zaštita slabije strane

Ograničenja sudskog postupka:
– Dugotrajan proces (često traje godinama)
– Visoki troškovi postupka, taksi, veštačenja itd.
– Javnost procesa (osim u izuzetnim slučajevima)
– Ograničen prostor za fleksibilna rešenja
– Rizik pogoršanja odnosa među stranama

🔍 Kako da odlučite?

Nema univerzalnog odgovora – ali dobra polazna tačka jeste sledeće pitanje:
Da li želite da rešite spor kroz saradnju i dogovor – ili očekujete odluku od autoriteta?

Ako postoji prostor za dijalog, medijacija može biti prvi korak – često uspešan. Ukoliko se dogovor ne postigne, put ka sudu ostaje otvoren. Takođe, i tokom sudskog postupka, strane uvek mogu predložiti prelazak na medijaciju.

Zaključak

Sud i medijacija nisu suprotstavljeni – već komplementarni putevi rešavanja sporova. Ključno je prepoznati okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i doneti informisanu odluku. Medijacija nudi prostor za ljudskiji pristup konfliktima – dok sud pruža institucionalnu zaštitu kada je ona neophodna.

Potrebna vam je pomoć u odluci?

U Centru za dijalog, možete dobiti stručno vođene konsultacije i smernice u vezi sa izborom odgovarajućeg postupka. Kontaktirajte nas kako biste zajedno razmotrili opcije i zaštitili svoje interese na najbolji mogući način.

Medijacija je dobrovoljan i fleksibilan postupak rešavanja sporova koji sve više dobija na značaju u pravnom sistemu Srbije. Ipak, za mnoge građane i pravna lica ostaje nejasno ko su zapravo medijatori, kakva je njihova uloga i kako se bira odgovarajući medijator za konkretan slučaj. U nastavku razjašnjavamo te nedoumice.

Ko je medijator?

Medijator je neutralno, stručno i obučeno lice koje vodi postupak medijacije, pomaže stranama da uspostave dijalog i ukoliko je moguće, dođu do zajedničkog rešenja spora. Medijator ne donosi odluke umesto stranaka, niti nameće rešenje – njegova uloga je da upravlja procesom, osigura ravnotežu i pruži podršku u komunikaciji.

Prema Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova, medijator mora imati licencu, odnosno mora biti upisan u Registar medijatora koji vodi Ministarstvo pravde Republike Srbije. Da bi se neko bavio medijacijom, mora da završi specijalizovanu obuku i redovno se stručno usavršava.

Koja je uloga medijatora?

Medijator:

• vodi neutralan, nepristrasan i poverljiv postupak,
• osigurava da sve strane imaju priliku da govore i budu saslušane,
• pomaže u razjašnjavanju spornih pitanja i identifikovanju zajedničkih interesa,
• usmerava komunikaciju ka pronalaženju održivog dogovora.

Dobar medijator ne savetuje, ne ocenjuje ko je „u pravu“, već stvara uslove za konstruktivan dijalog.

Kako izabrati pravog medijatora?

Izbor medijatora je važan korak, jer direktno utiče na tok i ishod medijacije. Evo nekoliko ključnih kriterijuma koji mogu pomoći u tom izboru:

1. Stručnost i iskustvo

Proverite da li je medijator licenciran i kakvo ima iskustvo – da li je radio na sličnim sporovima, koliko dugo se bavi medijacijom, i da li ima specijalizaciju u nekoj posebnoj oblasti (npr. porodična, privredna, medijacija u oblasti radnih odnosa).

2. Profesionalni integritet

Dobar medijator poštuje etički kodeks, deluje nepristrasno i štiti poverljivost. Preporuke i iskustva drugih strana često mogu biti korisne u proceni njegovog profesionalnog pristupa.

3. Komunikacione veštine

Medijator treba da ume da vodi razgovor sa osobama različitih profila, da bude strpljiv, smiren i sposoban da prepozna ključne tačke sukoba bez unošenja ličnih stavova.

4. Dostupnost i fleksibilnost

Važno je da medijator može brzo da odgovori na potrebe stranaka, da je fleksibilan u pogledu termina i mesta održavanja medijacije (uživo, online, pojedinačni sastanci itd.).

5. Neutralnost

Uverite se da medijator nema bilo kakav sukob interesa ili vezu sa nekom od strana. Neutralnost je temelj poverenja u ceo postupak.

Gde pronaći medijatora?

Spisak licenciranih medijatora dostupan je na sajtu Ministarstva pravde: www.mpravde.gov.rs.

Takođe, Centar za dijalog nudi posredničke usluge i povezuje građane i pravna lica sa medijatorima različitih profila i oblasti stručnosti.

Zaključak

Izbor medijatora ne mora biti komplikovan – dovoljno je da znate šta tražite: stručnost, neutralnost i sposobnost vođenja procesa ka rešenju. Dobro vođena medijacija štedi vreme, novac i odnose – i upravo zato je važno da izaberete medijatora kojem verujete.

Ukoliko razmišljate o pokretanju medijacije, obratite se Centru za dijalog i zakažite konsultaciju – informacija više je prvi korak ka efikasnijem rešenju.