Posts in category: Medijacija

U kontekstu rešavanja neslaganja, naročito kroz medijaciju, precizno razumevanje razlike između sukoba i spora od suštinskog je značaja, kako za stranke, tako i za njihove pravne zastupnike.

Sukob – temeljni nesklad u odnosima

Sukob predstavlja latentnu ili otvorenu tenziju između strana, koja proizlazi iz razlika u interesima, vrednostima, emocijama ili percepcijama. Ne mora biti formalizovan, niti vezan za konkretno pravno pitanje. Često se manifestuje kroz narušenu komunikaciju, pad poverenja i dugotrajnu nelagodnost u saradnji.

Spor – konkretizovan zahtev ili pravna pozicija

Spor nastaje kada jedna strana formuliše konkretan zahtev prema drugoj, često u pravnom ili ugovornom kontekstu. 

Spor podrazumeva jasno izraženu poziciju (npr. potraživanje duga, raskid ugovora, imovinsku podelu). Može biti predmet sudskog ili arbitražnog postupka.

Uloga medijatora u ovoj distinkciji

Medijacija je naročito efikasna kada se koristi u fazi kada postoji sukob, ali još nije formalizovan kao spor. Tada su strane otvorenije za dijalog, a odnosi se mogu očuvati ili rekonstruisati.

Međutim, i kada je spor već formiran, medijacija omogućava da se sagledaju i dublji uzroci neslaganja, što doprinosi održivijim i celovitijim rešenjima.

Pravni i strateški značaj rane intervencije

Prepoznavanjem sukoba u ranoj fazi moguće je:
– preduprediti eskalaciju i troškove formalnog postupka,
– sačuvati odnos između strana (poslovni, porodični, kolegijalni),
– otvoriti prostor za kreativna, obostrano prihvatljiva rešenja.

Zaključak

Ne vodi svaki sukob do spora, ali svaki spor ima korene u nekadašnjem sukobu.
Razumevanje ove razlike omogućava pravnicima, strankama i medijatorima da izaberu odgovarajući trenutak i pristup za intervenciju.

Medijacija nudi dijalog upravo tamo gde postoji neizgovoreno, pogrešno protumačeno ili nedovoljno razjašnjeno.

Praktični vodič za građane i pravne zastupnike

Medijacija nije samo susret, već proces koji može doneti rešenje bez suđenja. Dobra priprema povećava šansu da dogovor bude postignut brzo, održivo i uz što manje stresa.

1. Jasno definišite cilj

Da li želite da rešite spor? Ili da se čuje vaš glas?
Zastanite i razmislite – šta je najvažnije da se postigne?
Ako ste zastupnik – razgovarajte sa klijentom o realnim mogućnostima dogovora.

2. Pripremite ključne informacije i dokumenta

Bez preopterećenja – fokus je na onome što pomaže razumevanju problema.
Ugovori, dogovori, prepiske, datumi – ponesite ono što je važno za priču.
Pregled događaja u nekoliko rečenica često je dovoljan početak.

3. Razmislite o mogućim rešenjima

Medijacija nije borba, već potraga za zajedničkim interesom.
Gde biste mogli popustiti?
Šta vam je nedopustivo?
Priprema mogućih rešenja otvara vrata kompromisu.

4. Priprema emocija i komunikacije

Posebno važno kod porodičnih i dugotrajnih konflikata:
Vežbajte mirno izlaganje i slušanje.
Fokusirajte se na “šta želim da se desi”, a ne na optuživanje.
Medijator nije sudija, on vodi proces da bude siguran, uravnotežen i usmeren na dogovor.

5. Pitajte unapred

Ako niste sigurni:
– Koliko traje postupak?
– Da li su sastanci zajednički ili odvojeni?
– Šta ako ne dođe do dogovora?

Otvoren razgovor sa medijatorom pre prvog sastanka pomaže da se uklone strah i nepoznanice.

Zaključak:

Medijacija je šansa da preuzmete kontrolu nad rešavanjem spora bez sudske presude i dugog procesa.
Priprema ne znači rigidnost, već spremnost da se razgovara, čuje i predloži rešenje.

Potrebna vam je pomoć u proceni da li je slučaj pogodan za medijaciju?
Pišite za besplatnu konsultaciju.

Medijacija – jer dogovor je vredniji kad ga sami oblikujete.

U Srbiji se ove godine tokom oktobra obeležava Nedelja medijacije, nacionalna kampanja posvećena promociji dijaloga kao prvog, a ne poslednjeg koraka.

Iako je ova tema tiša od sudskih sporova ili konflikata koji pune naslovne strane, njen značaj je izuzetno praktičan:
– medijacija ne rešava sve, ali često sprečava da stvari postanu nepovratne.

Zašto čekamo da bude kasno?

Iz pravne prakse i rada sa ljudima, jasno je da sukobi ne eskaliraju preko noći.
Najčešće se izbegavaju mesecima, pa i godinama iz straha, ljutnje, ponosa ili uverenja da “nema koristi”.

Ali:

• što se više ćuti, to je teže govoriti
• što je više nerečenog, to je manje prostora za dogovor
• što je više bola, to je više rizika da se izgubi i ono vredno

Medijacija nije “slabija” pravna opcija

Naprotiv – ona je deo pravnog sistema, regulisana Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova (Sl. glasnik RS 55/2014), i predstavlja način da se sukobi reše:

• brže nego sudskim putem
• diskretnije, uz garanciju poverljivosti
• kreativnije, jer se dogovori prilagođavaju konkretnim okolnostima.

Strane u postupku zadržavaju kontrolu nad ishodom, a uloga medijatora je da kroz neutralno vođenje pomogne da se razumeju pozicije, potrebe i moguća rešenja.

Oktobar je prilika, ali pravi trenutak je uvek pre nego što bude kasno.

Ako ste trenutno u konfliktu – porodičnom, komšijskom, poslovnom ili imovinskom – i razmišljate da probate dijalog uz podršku stručnog medijatora, možda je sada pravi trenutak.

Ne zato što “ne smete ići na sud”, već zato što želite da pokušate da nađete rešenje koje čuva odnose i štedi resurse.

U okviru priprema za Nedelju medijacije, na ovom blogu govorićemo o:

• tome kako izgleda prvi razgovor sa medijatorom
• ulozi i odgovornosti medijatora
• prednostima za porodice, firme i pojedince
• zakonskim okvirima poverljivosti i dobrovoljnosti
• i o tome kako zakazati medijaciju – bez stresa i formalnosti

Ako imate dilemu, spor ili želite da izbegnete eskalaciju, javite se.
Medijacija je tu pre svega da zaštiti – ne da presudi.

#medijacija #dijalog #alternativnorazresavanjesporova #nedeljamediacije2025 #pravovreme

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se pojedinci i firme odlučuju za medijaciju jeste sigurnost da sve što se izgovori – ostaje unutar procesa.

Bez poverenja, nema otvorenog dijaloga. Bez dijaloga – nema dogovora.

Zato poverljivost u medijaciji nije stvar dobre volje, već pravno i etički zaštićen okvir, koji učesnicima garantuje bezbedan prostor za iskren razgovor.

Šta zapravo znači poverljivost?

U medijaciji, sve što se kaže ostaje poverljivo i zaštićeno zakonom:

• Medijator, učesnici i njihovi punomoćnici ne smeju iznositi informacije trećim licima.
• Dokumenti, predlozi ili izjave dati tokom postupka ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskim ili drugim postupcima.
• Poverljivost važi i ako medijacija ne uspe – informacije i dalje ostaju zaštićene i izvan javnog domena.

Pravni okvir

Poverljivost u postupku medijacije u Srbiji je jasno regulisana članom 13. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova.

Kršenje ove obaveze smatra se povredom zakona i nosi odgovarajuće posledice.

Medijator ima zakonsku dužnost da:

• učesnicima objasni obim poverljivosti,
• zatraži saglasnost svih strana pre početka postupka.

Zašto je poverljivost ključna?

1. Stvara prostor za iskrenost

Kada znate da vaše reči neće završiti u zapisniku, presudi ili medijima, lakše je govoriti otvoreno. A upravo u toj iskrenosti leži potencijal za dogovor.

2. Štiti vas od reputacione štete

Za razliku od sudskih sporova, koji su često javni, medijacija štiti vašu privatnost i profesionalni ugled. To je posebno važno u poslovnim konfliktima, porodičnim sporovima ili radnim odnosima.

3. Omogućava fleksibilna rešenja

Kada nema bojazni da će izgovoreno biti „iskorišćeno“, strane slobodnije nude predloge i ustupke. To često dovodi do kreativnijih, održivijih rešenja – prilagođenih konkretnim ljudima i situacijama.

Primer iz prakse

Dva suvlasnika firme ulaze u konflikt.
Tokom medijacije, jedan od njih priznaje grešku u vođenju poslovanja, nešto što nikada ne bi učinio pred sudom.

U medijaciji, ta izjava ne postaje dokaz protiv njega, već signal da postoji prostor za pomirenje i nastavak saradnje.

Zaključak

Poverljivost nije samo tehnička stavka.
Ona je osnovni stub medijacije, garancija da učesnici mogu razgovarati iskreno, bez straha od posledica.

Zahvaljujući njoj, medijacija ostaje:

• bezbedan prostor za rešavanje sporova,
• van očiju javnosti, van sudnice, van medija.

Ako vam je sigurnost komunikacije važna, medijacija je pravi izbor.

Medijacija je efikasan i fleksibilan način rešavanja sporova koji pruža alternativu dugotrajnim sudskim postupcima. Jedno od najčešćih pitanja koje klijenti postavljaju jeste koliko dugo traje medijacija i šta sve podrazumeva ceo proces.

U ovom tekstu donosimo pregled ključnih faza medijacije i faktora koji utiču na trajanje, kako biste stekli realna očekivanja pre početka postupka.

1. Priprema i inicijalni kontakt

Proces obično počinje inicijalnim kontaktom sa medijatorom. Ovaj korak uključuje:

• Informisanje o postupku i odgovaranje na pitanja stranaka,
• Dogovor o terminu i mestu održavanja medijacije,
• Pribavljanje osnovnih informacija o sporu.

Trajanje: od nekoliko dana do nedelju dana, u zavisnosti od dostupnosti učesnika.

2. Prvi sastanak (otvaranje medijacije)

Na ovom sastanku medijator objašnjava pravila i tok postupka, upoznaje se sa stranama i njihovim stavovima, kao i sa ciljevima medijacije. Strane potpisuju saglasnost za učešće u postupku.

Trajanje: obično 1 do 2 sata.

3. Glavni deo medijacije – razgovori i pregovori

Ovo je najdinamičniji deo procesa, gde medijator pomaže stranama da otvoreno razgovaraju, identifikuju ključne probleme i traže moguće opcije za rešenje.

Trajanje: može varirati značajno, u proseku od jednog do nekoliko sastanaka, svaki traje oko 1 do 2 sata.

Broj sastanaka i trajanje zavise od složenosti spora, spremnosti stranaka za saradnju i drugih okolnosti.

4. Postizanje sporazuma ili prekid postupka

Ukoliko strane dođu do zajedničkog dogovora, medijator sačinjava pisani sporazum koji strane potpisuju. Taj sporazum ima pravnu snagu i može se dalje overiti kod notara.

Ako dogovor nije moguć, medijacija se završava bez rešenja, a strane imaju opciju da spor reše sudskim putem ili drugim mehanizmima.

Faktori koji utiču na trajanje medijacije:

• Kompleksnost spora
• Broj uključenih strana
• Spremnost stranaka na kompromis i saradnju
• Fleksibilnost termina i učestalost sastanaka
• Pripremljenost dokumentacije i potrebnih informacija

Zašto je medijacija često brža od suda?

Za razliku od sudskih postupaka koji mogu trajati i godinama, medijacija omogućava da se sporovi reše u roku od nekoliko nedelja ili meseci, uz značajno niže troškove i manju formalnost.

Zaključak

Medijacija je dinamičan i prilagodljiv proces čije trajanje varira, ali je generalno znatno kraći put do rešenja u poređenju sa sudskim postupcima. Razumevanje faza i očekivanja ključno je za uspešan početak.

Za sve dodatne informacije o postupku medijacije i dogovaranju termina, kontaktirajte Centar za dijalog.

Medijacija, kao dobrovoljan i poverljiv postupak, pruža strankama priliku da kroz dijalog uz pomoć neutralnog medijatora pronađu rešenje spora koje im odgovara. Ipak, uprkos svim prednostima ovog procesa, važno je znati da medijacija nije uvek uspešna – i to je deo njene prirode.

Neuspeh medijacije ne znači neuspeh stranaka. Naprotiv, on može biti koristan korak ka razjašnjavanju stavova, identifikaciji suštinskih problema i pripremi za eventualne naredne postupke.

Kada se smatra da medijacija nije uspela?

Postupak medijacije smatra se neuspešnim ako strane ne postignu sporazum. To se može dogoditi:

• Kada jedna ili obe strane odluče da ne žele da nastave proces;
• Kada medijator proceni da dalji tok medijacije nije svrsishodan;
• Kada uprkos uloženom trudu, strane ne mogu da se usaglase oko ključnih pitanja.

U tim slučajevima, medijator obustavlja postupak i sačinjava zapisnik o neuspelom pokušaju medijacije, koji može imati značaj u daljim pravnim koracima.

Koji su sledeći koraci?

Nakon neuspele medijacije, strankama i dalje ostaju sve opcije otvorene:

• Sudski postupak – ako spor nije rešen dogovorom, može se pokrenuti (ili nastaviti) sudski proces;
• Arbitraža ili drugi alternativni mehanizmi – ako su strane predvidele drugačiji način rešavanja sporova, moguće je pokrenuti arbitražu;
• Ponovno pokretanje medijacije – u nekim slučajevima, strane se nakon izvesnog vremena odlučuju da ponovo pokušaju medijaciju, naročito ako su se okolnosti promenile.

Zašto je i neuspešna medijacija vredna?

Čak i kada ne dovede do dogovora, medijacija može imati značajne koristi:

• Jasnije razumevanje spora – strane mogu dobiti bolji uvid u pozicije i potrebe druge strane;
• Kraći sudski postupak – prethodni dijalog može doprineti bržem i efikasnijem rešavanju spora pred sudom;
• Očuvanje odnosa – činjenica da su strane pokušale dijalog može doprineti očuvanju profesionalnih, poslovnih ili porodičnih odnosa.

Zaključak

Medijacija ne garantuje rešenje – ali nudi šansu. I kada ta šansa ne rezultira dogovorom, proces ostaje vredan, jer doprinosi boljem razumevanju spora i otvara vrata narednim koracima.

Ako imate dilemu da li je medijacija pravi put za vaš slučaj – ili vas zanima kako izgleda ceo proces, uključujući i mogući ishod neuspeha – kontaktirajte Centar za dijalog i zakažite konsultaciju sa stručnjakom.

Iako je medijacija već više od decenije prepoznata kao zakonski uređen postupak alternativnog rešavanja sporova u Srbiji, u praksi se i dalje susrećemo sa brojnim pogrešnim uverenjima i mitovima koji otežavaju njeno šire prihvatanje. Ova zablude ne samo da stvaraju nepoverenje u postupak, već i sprečavaju građane i pravna lica da iskoriste sve njegove prednosti.

U ovom tekstu razbijamo neke od najčešćih mitova o medijaciji.

Mit 1: Medijacija je isto što i pregovori

Istina: Iako u oba slučaja postoji pokušaj dogovora, medijacija ima jasno definisan tok, kojim upravlja obučeni i neutralni medijator. Za razliku od pregovora koje strane vode same, u medijaciji postoji treća strana koja olakšava dijalog i pomaže u prevazilaženju zastoja.

Mit 2: Ako pristanem na medijaciju, pokazujem slabost

Istina: Odluka da pokušate rešiti spor mirnim putem nije znak slabosti, već zrelosti i odgovornosti. Medijacija omogućava očuvanje odnosa, zaštitu interesa i često vodi do rešenja koje nijedna strana ne bi mogla postići sudskim putem.

Mit 3: Medijacija je neozbiljna i bez pravne težine

Istina: Medijacija je zakonom propisan postupak. Ako strane postignu dogovor, mogu ga formalizovati u sporazumu koji ima pravnu snagu, a uz overu kod javnog beležnika ili sudsku potvrdu, može imati i izvršnu snagu.

Mit 4: Samo “manji” problemi mogu u medijaciju

Istina: Medijacija se koristi u najrazličitijim vrstama sporova – od porodičnih i komšijskih, do radnih i privrednih. Nije veličina problema ta koja određuje da li je pogodna za medijaciju, već spremnost strana da pokušaju dijalog.

Mit 5: Medijator odlučuje ko je u pravu

Istina: Medijator ne presuđuje, ne daje pravni savet i ne staje ni na čiju stranu. On je neutralna osoba koja pomaže stranama da same dođu do obostrano prihvatljivog rešenja.

Mit 6: Medijacija je gubljenje vremena ako ne uspe

Istina: Čak i kada se ne postigne konačan dogovor, medijacija može pomoći stranama da bolje razumeju svoje pozicije, razjasne nesporazume ili suze obim spora. U mnogim slučajevima to olakšava i ubrzava kasnije sudske postupke.

Kako se boriti protiv zabluda?

Prvi korak je informisanje – razumevanje šta medijacija jeste, a šta nije.
Drugi korak je otvorenost za drugačiji pristup rešavanju sporova, koji ne podrazumeva automatsko upućivanje na sud.

Uloga stručnjaka, udruženja i institucija je da kontinuirano edukuju javnost i približe prednosti ovog postupka svim građanima i organizacijama.

Zaključak

Zablude o medijaciji su česte, ali nisu nepromenljive. Širenjem znanja i primera dobre prakse, gradimo put ka većem poverenju u medijaciju kao alat koji spaja, umesto da razdvaja.

Ako imate dilemu da li je vaš slučaj pogodan za medijaciju ili ne znate odakle da počnete, kontaktirajte Centar za dijalog. Kroz individualne konsultacije možemo zajedno razmotriti sve mogućnosti.

Medijacija je dobrovoljan, poverljiv i fleksibilan način rešavanja sporova koji omogućava stranama da postignu dogovor uz pomoć neutralne treće strane – medijatora. Iako sve više prepoznata kao korisna i efikasna alternativa sudskim postupcima, proces medijacije je i dalje nepoznanica za mnoge građane i pravna lica.

U ovom tekstu prikazujemo kako u praksi izgleda postupak medijacije, korak po korak, koliko traje i koja je uloga učesnika u svakom delu procesa.

1. Pokretanje postupka

Medijacija se pokreće:

• sporazumno, kada strane same odluče da pokušaju da reše spor mirnim putem,
• na predlog jedne strane, uz pristanak druge,
• po preporuci suda, ali uz saglasnost učesnika.

Nakon dogovora da se spor reši kroz medijaciju, strane biraju medijatora – bilo sa Liste medijatora Ministarstva pravde ili drugog stručnog lica koje ispunjava zakonske uslove.

2. Priprema i zakazivanje medijacije

Medijator kontaktira strane, objašnjava osnovna pravila i načela postupka i predlaže termin održavanja sastanka. U ovoj fazi se potpisuje sporazum o pristupanju medijaciji, kojim se formalizuje volja da se spor reši tim putem.

Priprema može obuhvatiti i prikupljanje osnovnih informacija o sporu i dogovor o načinu komunikacije (uživo, online, pojedinačno ili zajednički sastanak).

3. Prvi sastanak – postavljanje osnova

Na prvom sastanku, medijator:

• upoznaje strane sa tokom postupka i pravilima,
• obezbeđuje jednakost učešća i sigurnu komunikaciju,
• podseća na načela dobrovoljnosti, poverljivosti i nepristrasnosti.

Ovo je trenutak kada strane imaju priliku da iznesu svoja gledišta, potrebe i interese, bez prekidanja i formalnog dokazivanja kao u sudskom postupku.

4. Faza pregovora

Kroz otvoreni dijalog ili uz pomoć posebnih sastanaka (tzv. “caucus” susreta), medijator podstiče strane da zajednički istraže mogućnosti za rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Medijator ne donosi odluku, ne savetuje ni jednu stranu, već vodi proces ka dogovoru, pomaže u razjašnjavanju nesporazuma i usmerava komunikaciju.

5. Postizanje sporazuma

Ukoliko strane postignu dogovor, sastavlja se sporazum o rešavanju spora, koji može imati snagu izvršne isprave ukoliko se overi kod javnog beležnika ili potvrdi u sudu. Time se postupak završava.

Ako se dogovor ne postigne, strane zadržavaju pravo da spor reše na drugi način – sudskim ili arbitražnim putem.

Koliko traje medijacija?

Trajanje zavisi od složenosti spora, broja učesnika i spremnosti na saradnju.
U jednostavnijim slučajevima, medijacija može biti završena u jednom do dva sastanka.
Kod složenijih sporova, postupak može trajati duže, ali najčešće ne prelazi nekoliko nedelja – što je značajno kraće od prosečnog trajanja sudskog spora.

Koje su uloge u postupku?

• Medijator – vodi proces, održava ravnotežu i podstiče dijalog, ali ne presuđuje.
• Strane u sporu – aktivno učestvuju, donose odluke i predlažu rešenja.
• Pravni zastupnici (ako su prisutni) – pružaju pravnu podršku, ali ne preuzimaju vođenje postupka.
• Treća lica (po potrebi) – npr. veštaci, savetnici ili prevodioci, u dogovoru sa stranama.

Zaključak

Medijacija nije komplikovan, dugotrajan ni nepoznat postupak – naprotiv, u pitanju je strukturiran, ali fleksibilan proces koji stavlja fokus na dijalog, razumevanje i dogovor. Znanje o toku medijacije pomaže da se razbiju predrasude i ohrabre i građani i preduzeća da ovaj put rešenja uzmu u razmatranje.

Ako razmišljate o tome da svoj spor rešite medijacijom, kontaktirajte Centar za dijalog i zakažite konsultaciju – prvi korak je jednostavan, a rešenje često bliže nego što se čini.

Medijacija predstavlja efektivan alat za rešavanje sporova koji omogućava stranama da postignu dogovor bez potrebe za dugotrajnim i skupim sudskim postupkom. U praksi, međutim, često se postavlja pitanje kome je ovaj postupak zapravo namenjen i ko može da ga koristi.

Medijacija je otvorena za sve – građane, pravna lica, organizacije i institucije koje se suočavaju sa sukobima ili nesuglasicama. Ovaj postupak nudi mogućnost mirnog rešavanja sporova u različitim oblastima, bilo da je reč o privatnim, porodičnim, poslovnim ili javnim pitanjima.

1. Građani

Za građane, medijacija može biti izuzetno korisna u situacijama poput sporova oko nasledstva, porodičnih problema (razvod, starateljstvo, alimentacija), imovinskih prava ili komšijskih odnosa. Ovaj postupak omogućava stranama da očuvaju međusobnu komunikaciju i postignu dogovor bez emocionalnog i finansijskog opterećenja koje nosi sudski postupak.

2. Pravna lica i preduzetnici

Za pravna lica, medijacija predstavlja mogućnost rešavanja poslovnih sporova, koji mogu obuhvatiti ugovorne nesuglasice, nesuglasice sa zaposlenima, probleme sa partnerima ili klijentima, kao i sporove u vezi sa intelektualnom svojinom. Medijacija može biti značajna za preduzetnike koji žele da izbegnu sudske procese, koji mogu uticati na reputaciju i poslovanje.

3. Javne institucije i organizacije

Iako se često povezuje sa privatnim sektorom, medijacija je efikasan alat i za rešavanje sporova u javnim institucijama i organizacijama. To može uključivati razmirice između različitih sektora, javnih službi, pa čak i između građana i države. Medijacija može biti ključna u situacijama kada je važno očuvati društvenu stabilnost i poverenje u institucije.

4. Strane u međunarodnim sporovima

Medijacija je takođe pogodna za rešavanje transnacionalnih i međunarodnih sporova. Kada su u pitanju međunarodni trgovinski odnosi, problemi sa trgovinskim partnerima ili sporovi između država, medijacija pruža fleksibilan i brz okvir za postizanje rešenja koje je prihvatljivo svim stranama.

5. Svi koji žele brže i jeftinije rešenje

Nije samo pitanje kome je medijacija namenjena, već i zašto. Ovaj postupak je otvoren za sve koji žele da izbegnu dugotrajne, skupe i stresne sudske procese. Medijacija je brz, fleksibilan i često jeftiniji način rešavanja sporova, koji omogućava strankama da zadrže kontrolu nad ishodom, uz pomoć neutralnog medijatora.

Zaključak

Medijacija je, dakle, postupak koji je otvoren za sve koji žele da reše svoje nesuglasice na efikasan, manje konfliktan i jeftin način. Bilo da ste građanin, preduzetnik, pravno lice ili institucija, medijacija vam može pomoći da postignete sporazum koji je u vašem najboljem interesu.

Ako ste zainteresovani da saznate više o tome kako medijacija može pomoći u vašem konkretnom slučaju, kontaktirajte nas i zakažite konsultaciju. Naša vrata su uvek otvorena za vas.

Kada se suočimo sa sporom, najčešće razmišljamo o tužbi i sudskom postupku. Ipak, zakon nam pruža još jednu mogućnost – medijaciju – koja može doneti brže rešenje, uz niže troškove i očuvanje odnosa. Zašto onda ovo pravo i dalje ne koristimo dovoljno?

Šta je medijacija?

Medijacija je alternativni način rešavanja sporova, zasnovan na dobrovoljnosti, poverljivosti i saradnji strana u sporu.

U postupku medijacije, strane uz pomoć neutralnog stručnjaka – medijatora – dolaze do rešenja koje je za njih prihvatljivo, bez nametanja odluke sa strane.

Za razliku od sudskog postupka, gde sud donosi presudu, u medijaciji same strane oblikuju ishod spora.

Ko sve ima pravo da koristi medijaciju?

Pravo na pokretanje medijacije imaju građani, preduzetnici, privredna društva, ustanove, udruženja i drugi subjekti.
Medijacija može da se koristi:

• Pre pokretanja sudskog postupka – kao način da se izbegne parnica.
• Tokom sudskog postupka – kako bi se ubrzalo rešavanje spora.
• Nakon okončanja postupka – kada postoji potreba za dodatnim uređenjem odnosa.

Najčešća područja u kojima se koristi medijacija uključuju:

• Porodične odnose (sporazumni razvod, viđanje dece, podela imovine)
• Imovinsko-pravne odnose (suvlasništvo, zakup, isplata dugovanja)
• Radne odnose (nesporazumi između zaposlenog i poslodavca)
• Privredne sporove (ugovorni odnosi između pravnih lica)
• Komšijske i susedske odnose

Prednosti medijacije

U odnosu na sudski postupak, medijacija nudi brojne prednosti:

• Brže rešavanje sporova – medijacije se često okončavaju u roku od nekoliko sastanaka.
• Smanjeni troškovi – posebno u poređenju sa dugotrajnim parničnim postupcima.
• Poverljivost – sadržaj medijacije ostaje između strana i nije dostupan javnosti.
• Fleksibilnost – strane kreiraju rešenje koje najbolje odgovara njihovim interesima.
• Očuvanje odnosa – što je posebno značajno u porodičnim, poslovnim i susedskim odnosima.

Zašto ostavljamo pravo na medijaciju neiskorišćenim?

Iako pravni okvir omogućava građanima i pravnim licima da sporove rešavaju putem medijacije, u praksi se ova mogućnost koristi daleko manje nego što bi trebalo.
Medijacija, iako dostupna, često ostaje neiskorišćen potencijal zbog nekoliko ključnih razloga:

• Nedovoljna informisanost o tome šta je medijacija i koje prednosti nudi u odnosu na sudski postupak.
• Ukorenjena uverenja da je sudski proces jedini pravi put za ostvarivanje prava i pravde.
• Nepoverenje u dijalog i strah da će traženje dogovora biti protumačeno kao znak slabosti.
• Navika oslanjanja na sud, čak i kada je postupak dugotrajan, skup i emocionalno iscrpljujuć.

Ova praksa uskraćuje građane i pravna lica za brža, jednostavnija i efikasnija rešenja koja su im na dohvat ruke.

Promena zahteva svesno ulaganje u informisanje javnosti, razvijanje kulture dijaloga i jačanje dostupnosti kvalitetnih medijatora. Samo tako pravo na medijaciju može postati deo naše svakodnevne prakse, a ne neiskorišćena mogućnost.

Zaključak

Medijacija nije samo još jedna opcija – to je pravo koje omogućava brže, jeftinije i kvalitetnije rešavanje sporova. Građani i pravna lica u Srbiji imaju mogućnost da, umesto sukoba pred sudom, izaberu dijalog, uz stručnu podršku medijatora.

Centar za dijalog vam stoji na raspolaganju da zajedno pronađemo najbolje rešenje za vaš spor – uz poverenje, profesionalnost i poštovanje vaših interesa. Promenom svesti o medijaciji i njenim prednostima, možemo zajedno doprineti boljem, efikasnijem i pravičnijem rešavanju sporova.

Ako želite da saznate više o tome kako medijacija može pomoći u vašem slučaju, kontaktirajte me i zakažite konsultaciju, kako bismo zajedno našli najbolje rešenje za vaš spor.