U praksi se često susrećemo sa pogrešnim uverenjem da je medijacija dostupna samo određenim grupama ljudi – na primer, onima koji su već u sudskom postupku, ili isključivo privrednim subjektima. Međutim, istina je da je medijacija, kao alternativni način rešavanja sporova, dostupna svima – fizičkim i pravnim licima, nezavisno od toga da li je postupak pred sudom već započet.
Medijacija nije privilegija – to je pravo
Prema Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova Republike Srbije, medijacija je postupak koji može da pokrene bilo koja stranka u sporu, bez obzira na to da li je u pitanju privatno lice, preduzetnik, firma, škola, ustanova, javna uprava, pa čak i nevladina organizacija. Dovoljno je da postoji sukob interesa, nesporazum, neusklađenost stavova – i dobra volja da se isti reši dijalogom, uz pomoć neutralne treće strane – medijatora.
Sud nije jedina adresa za rešavanje spora
Česta je zabluda da se u medijaciju može ući samo nakon što sud uputi stranke. Iako sudovi sve češće podstiču strane da razmotre ovu mogućnost, zakon omogućava da bilo ko – samoinicijativno ili preko punomoćnika – pokrene medijaciju, i pre nego što dođe do bilo kakve tužbe. Medijacija je u tom smislu preventivni mehanizam – prilika da se sukobi rešavaju dok su još u začetku, pre nego što prerastu u dugotrajne i iscrpljujuće postupke.
Koji su to sporovi pogodni za medijaciju?
Medijacija se može koristiti u gotovo svim vrstama građanskih, porodičnih, radnih, komšijskih i privrednih sporova, osim onih u kojima je zakonom izričito zabranjeno da se rešavaju van suda (npr. sporovi koji se tiču statusa fizičkog lica, starateljstva i slično).
Najčešće situacije koje mogu da se reše medijacijom uključuju:
- Sporove među članovima porodice (razvod, viđanje deteta, nasledstvo)
- Nesuglasice među suvlasnicima imovine
- Sukobe među kolegama ili između poslodavca i zaposlenog
- Komšijske i susedske sporove
- Nesporazume između firmi, klijenata i dobavljača
- Sporove između građana i institucija
Pristup bez prepreka – brzo, poverljivo i dostupno
Jedna od najvećih prednosti medijacije jeste njena dostupnost. Postupak je jednostavan, vremenski i finansijski efikasan, i u potpunosti poverljiv. Strane zadržavaju kontrolu nad ishodom, a rešenje se postiže dogovorom – a ne presudom. I što je najvažnije – medijacija se može pokrenuti u bilo kom trenutku, samo je potrebno da sve strane pristanu na to.
Zaključak:
Medijacija nije ni privilegija ni poslednja opcija – ona je dostupan, savremen i efikasan način rešavanja sukoba koji stoji na raspolaganju svakome ko želi dijalog umesto spora. Uloga Centra za dijalog jeste upravo u tome da ovo pravo približi svima – da informiše, osnaži i pruži stručnu podršku u svakom koraku ka mirnom rešavanju konflikta.